Upoznaj Uni Wien

Upoznajte vaš budući Univerzitet u Beču! Po ostalim ćoškovima Uni-ja prošetajte sami… 😉

Advertisements

Kako se leči nostalgija?

A tako mi ponekad nedostaje samo da spontano nazovem mamu, a ne da moram da ugovaram termin za razgovor na Skajpu. Ili da me sačeka miris njenog ručka nakon napornog dana u zemlji sa ukusom kapitalizma. Nedostaju mi i slatke kafe i još slađi razgovori sa mojim drugaricama koje me znaju u dušu… Nedostaje mi da prošetam do seoske prodavnice i ispričam se sa komšijama usput kao sa rođacima. NedosFeatured imagetaje mi, bre, da me iznervira naša šalteruša. Setim se da je frustracija nekad dobra inspiracija. Makar za kreiranje novih psovki 🙂 Ah, drma li me to nostalgija? Drma. Dođe ona tako s vremena na vreme. Nepozvana. Zakači me – kao grip. I ode… Ali ne baš potpuno i ne sama od sebe.
Mislim da ne postoji osoba preko grane koju periodično ne zakači nostalgitis 🙂 I verovatno su najzanimljiviji simptomi koji sigurno variraju od osobe do osobe. Eto ja ni sama ne znam otkud mi neka naprasna potreba – više nego ikada pre – da s vremena na vreme poslušam neke narodnjake. Nije da imam nešto fundamentalno protiv tog žanra muzike, ali su mi zanimljive te nove potrebe. Pustim tako neke pesme koje me podsete na tatin omiljeni repertoar u autu. Valjda mu se tako osećam bliže. Hihi… Čudna je ova naša psihologija. Ili da gledam RTS. Lečim se RTS SAT-om. To je moja dnevna doza protiv nostalgitisa 🙂 Kad uključim jutarnji program, setim se mame koja ga ne propušta i uz koje smo pile jutarnju kafu. Sada sve to zašećerimo WhatsApp-om 🙂 Možda u nostalgiji ima i nečeg pozitivnog. Možda nam ona pomaže da ne zaboravimo ko smo. A ume tako nama u inostranstvu, priznaćete, da se poljulja identitet. Verovatno je najvažnije ne opirati se. Prosto treba prihvatiti taj osećaj kada naiđe. Čini mi se da baš kroz tu nostalgiju uvrđujemo šta je to ono što mi zaista volimo, što nam je važno za osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Barem se meni zasad tako čini, a ja nisam nikakav Frojdov izaslanik. 🙂 No, ne dajmo se da nas nostalgija prevari. Tu opet nastupa RTS SAT sa Dnevnikom – oni me podsećaju zašto sam ja i stigla u ovaj Beč i zašto mi je često baš ovde jako lepo i udobno, pa se nekad čudim kako mi seFeatured image ni ne ide toj mojoj rodnoj grudi, sem da prvenstveno vidim mamu i tatu.
Kada hoću da savladam tu demonsku nostalgiju, ja se setim detaljno šta je to mene sve živciralo u toj Srbiji i zašto sam odlučila da dođem ovde, ali ne kao turista. Setim se naših užasnih puteva koje je redovno psovao moj brat zbog straha da će mu opet neka ’slučajna’ rupa na putu uništiti auto. Setim se medicinske sestre koja se istresa na mene kao da sam iz hobija došla lekaru, pa baš sad i ja moram da predam zdravstvenu knjižicu. Setim se mojih apatičnih i neinspirisanih vršnjaka… Nisu oni krivi, država je. Ili nije sve baš tako? Ko će ga znati. Suština je da nostalgija ima leka 🙂 A ono se zove: dobra, dobra memorija 😉 Na kraju krajeva, kad sad odem kući – uf, što znam tačno u čemu da uživam, pa se onda ispunjenog srca (i stomaka maminih specijaliteta) vratim u ovaj kapitalistički Beč da optimistično otkrivam ono najbolje u njemu, jer, čuj, kuća neće nikud pobeći 🙂 A tvoja šansa, vala, hoće i može. Sad si tu – u velelepnom Beču, te iskoristi svaku priliku! 😉

Još malo, pa gotovo…

Prvi post je okačen 10. maja 2013. Još malo, pa godinu dana. Kad pre?! O.o.

Kažu da sve što je lepo kratkoСлика traje. I da vreme prolazi brže kad je lepše. Je li meni tako bilo sve ovo vreme? Ne bih da dramim, već bih samo rekla – bilo je dinamično 🙂 Imam osećaj da mi se za ovih godinu i po dana mog boravka u inostranstvu život odvio ultra brzo i turbulentno, ali – u ovom momentu – sa dobrim rezultatima. To može da potvrdi samo još jednom jednu od mojih omiljenih izreka: Preko trnja do zvezda 😉 Ipak, vreme provedeno ovde dosad doživela sam vrlo intenzivno. I verujem da me to razumeju svi oni koji su došli ovde kao ja. Dođeš na studije pun entuzijazma i ideja i opstaješ tako, ali u međuvremenu doživiš svašta. Hvala Bogu, očigledno, entuzijazam je još uvek tu. 🙂

Studije idu sve bolje, da ne ureknemo 😉 Skapiraš sistem, jezik se poboljšava (uz konstantan rad i okruženje) i imaš već neke ostvarene rezultate. Međutim, ono što je meni bilo malo teže to je društvo. Nije lako opet tek tako steći nove prijatelje, a na početku si sluđen jezikom i sistemom i upoznavanjem okoline da se i ne setiš kako to da ,,tražiš” prijatelje. Tako je, barem, bilo moje iskustvo. Sa kolegama na faxu (različite nacionalsti) sam ostvarila super odnose, ali nekako nije bilo neke mreže, ekipe. I onda, nekako, juna prošle godine, kad sam već mogla da odahnem malo sa privikavanjem na fax (možda sam ja takva jer sam perfekcionista), rešim da se (aktivno) priključim OSSI-ju u Beču (www.ossaw.at). To je organizacija naših studenata ovde i verujte – tu sam stekla jako puno sjajnih prijatelja i što je još, barem meni, važnije – ekipu. Ne samo da sad na još jedan način pomažem studentima, koji kao ja, žele da dođu ovde na studije ili ako su već ovde da se što bolje snađu, već je to zaista više od jedne mreže – prijateljstvo. Nebrojivo puta se desilo da kad zasedamo u nekom kafiću, zaboravim da smo, zaboga, u Beču (gde se, barem, priča neki drugi jezik :-)). I onda mi bude drago što shvatim: ovde imaš i Balkan i Beč. Gde ćeš bolje? 🙂

U ovoj organizaciji sam upoznala ljude sa raznim pričama – i koji su duže ovde i koji su tek došli – i sa kojima uvek imamo neko druženje: žurke, predstave, izleti i druga okupljanja. Tako da, bez reklamiranja (jer OSSI je neprofitna organizacija) svakom mogu toplo da preporučim da se ovde uključi što pre pri dolasku, jer umrežavanje može samo dobro da donese! 🙂

Sada hodam ulicama Beča sa manje praznine u srcu. Ne postoji više neka neutoljiva nostalgija za kućom. Nije da mi na trenutke ne nedostaje neko parče mamine kuhinje ili kafa sa nekom drugaricom, da se ne lažemo. Ipak, znam da me to čeka kod kuće i da neće nikud pobeći, a i da kuća nije baš tako daleko. 🙂 Sada i ovde imam nešto što mi ispunjava dan i nešto što je konačno obojilo zgrade krutog kraljevskog Beča 😉 To nešto sam i tražila kada sam rešila da dođem ovde na studije. Drugi pristup nauci, ali i ljudima, nove kulture i mentalitet, isprobavanje novog i uživanje u istom. A u ovakvom velikom i multi-kulti gradu često doživljavaš nešto novo. I to meni prija. To mi je impuls. Tolerancija, ljubaznost, strpljivost i stabilnost – uglavnom u velikoj meri – je nešto što mi se ovde lako zavuklo pod kožu. Hvala Bogu, ima naših (i drugih ,,živahnih” nacija), pa verujte da ovde nije kruto i sterilno 😉 Ipak, U-Bahn (podzemna železnica) im je jedna od najbržih u Evropi, ali čoveku nikad dosta – sad mi je dugo i 4 minuta da čekam 😀 A sećam se kako sam u Beogradu bila srećna kad sam čekala prevoz ,,samo” 20 minuta. Na lepo se čovek stvarno lako navikne.

Da ne ispadne da ja ovde hodam kao po oblacima sa osmehom na licu 24/7, samo mislim da su moji putevi ka cilju manje krivudavi, no što su mi se nekad činili. Ja ne znam šta će biti za godinu dana, kao što nisam znala ni da ću prošlog juna, baš u Beču, slomiti ruku i videti kako austrijski lekari stavljaju gips 😛 Ali znam jedno: bila bih jako srećna, ako uspem ovde poslovno, jer sam, što je isto jako bitno, po mojim kriterijumima, već uspela socijalno 🙂 Isto tako, ako ne uspem ovde, nisam nesrećna niti uplašena da ,,moram” da se vratim u Srbiju i tamo da živim. Toliko sam toga zanimljivog i lepog ovde doživela i toliko sjajnih ljudi upoznala da bih se zaista kajala da nisam otišla, barem, na postdiplomske studije vani. A to je nešto što sam i govorila kad sam prelamala da li da se otisnem vani na studije ili ne – ideja vodilja je bila: samo ne bih da se kajem jednog dana (ako ne odem i ne probam). Dobar je osećaj kada znaš da si doneo pravu odluku. Ha! 😉

P.S. Do kraja mastera ima još malo više od godinu dana, jer valja istraživati i napisati (dobar) master rad. Šta dotad – znaćete i vi i ja. 🙂

DOBRODOŠLI NA MOJ BLOG tj. na putu ka Masteru u Beču! :-)

Pratite obavezno rubriku STUDENTSKI BLOG i sam portal – o svim našim ljudima i događajima važnih za iste u Austriji! http://www.dijaspora.tv/rs/rubriken/studenski-blog.html

MASTER U BEČU

Drage (buduće) kolege i koleginice, 

???????????????????????????????

ovo gore sam ja 🙂 Čisto kao dokaz, da ne pomislite da sam neka izmišljena ličnost u virtualnom svetu. 🙂

Takođe, na samom početku, savetujem da pratite i istoimenu grupu na FB-u https://www.facebook.com/groups/488971981172681/  koja služi za lakše praćenje bloga, ali i svih aktuelnosti i novosti o studijama i života u Beču!

U prvom postu ,,Zašto-master u Beču?” https://masterubecu.wordpress.com/2013/05/09/kako-i-zasto-master-u-becu/ rečeno je kome je blog namenjen. Ipak, dužna sam da vam kažem nešto više o sebi i ideji da ovako podelim svoja iskustva. A pre toga bih samo još nešto, što smatram važnom, da dodam:

Osnovna ideja za osnivanje ovakvog načina deljenja iskustava sa vama je, pored toga što ja nisam uspela prošle godine u ovo vreme ovako neki blog da pronađem (mada, sad kad guglam, vidim da ima dosta toga o ”masteru u Beču”), što smatram da se status inostranog studenta na Bačeloru i Masteru izuzetno…

View original post 1,840 more words

Život u Beču

Слика

Dobrodošli u mini šetnju kroz Beč! 🙂

Pored Mozart-kugli (mada je Mozart poreklom iz Salzburga), Sacher torte i bečkih šnicli, ima tu nečeg još! 🙂

wiener-kaffeehaus-kultur

Ovo je država sa kraljevskom pozadinom, stoga tragove takve kulture imate u izobilju. Ako vam se taj stil dopada – uživaćete. Jer Beč je poznat po negovanju i čuvanju, pa imate osećaj ”kao da je vreme stalo”. S druge strane, to ne znači da je Beč staromodan 🙂 Naprotiv, ovo je samo grad koji neguje svoju bogatu prošlost. Zato je Beč i poznat kao grad prelepe arhitekture, kvalitetne klasične muzike i negovanju svega toga i dandanas.

Iako se možete provozati kočijama u kraljevskom stilu, pod zemljom juri ultra-brz prevoz 🙂 Neki će reći da je Beč spor npr. u odnosu na Beograd, ali ja mislim da se takav utisak stiče, samo zato što ovde, zapravo, sve funkcioniše pod sat, pa zato i nema zašta da se juri i žuri. Naravno i ovde se nekad desi da nešto zakaže, mada vrrrlo retko…

S druge strane, u Beču imate puno zelenila. I što je još važnije – grad je izuzetno čist – što je najbolji spoj! Tako da mesta za uživanje i relaksaciju imate samo da birate 😉

Beč važi i za jedan od najsigurnijih gradova! I zaista je tako, hvala Bogu. Mada, ipak, ne savetujem da se vozite kasno u noć prevozom ili tumarate mračnim ulicama. logo

Ipak, prosjaka na svakom ćošku – nažalost. Prosjaci su, naravno, u najvećem broju slučajeva – migranti. 😦 I najbolje bi bilo da ih ne vređate itsl. tj. da ne komunicirate, jer ima zabeleženih svakakvih incidenata.

Ono što bih ja prvo rekla da osećam u Beču jeste – harmonija. To funkcionisanje svega dovodi do takvog osećaja. Nema šalteruša koje će na mene da se istresaju tek onako, niti sličnih pojava. Naprotiv, svako radi svoj posao vrlo ljubazno i strpljivo. Mene to iskreno i dandanas zbunjuje i pozitivno iznenađuje 🙂 Šta ću kad sam došla iz mini varvarizma 😛 Šalu na stranu, ima i kod nas izuzetaka, ali to su biseri u pesku, da se ne lažemo.

971261_10201317566565006_308466998_n

Naravno, desilo mi se i da se neke sekretarice u ordinacijama malko iznerviraju jer ja nešto ne razumem, što je i opravdana reakcija, zato im ja odmah kažem (što i vama preporučujem) da sam ja tek pridošli student ovde i zato se izvinjavam zbog mog nemačkog – i onda su one stvarno divne, fine i strpljive 🙂

Generalno, imaćete raspust i slobodnih dana, mnogo više  nego što je nudio Univerzitet u Beogradu. Ali na lepo se lako čovek navikne 😉 (svi termini stoje na http://studentpoint.univie.ac.at/durchs-studium/termine-fristen-ferien/

Ono što mene ovde zadivljuje to su neke sitnice u svakodnevnom jeziku, ali i to je oličenje društva i kulture. Npr. ne može da se ne desi da vas ne pozdrave prodavci, da vam ne požele lep dan ili lep w-end, ako je petak itsl. Meni je to tako harmonično 🙂 Jer, ovo je prava katolička zemlja: imaju puno praznika-crvenih slova, što mi je skroz sjajno! Poštuju se crvena slova i tad ne radi niiiiišta. Isto je tako i nedeljom. Iznenadiće vas generalno njihovo radno vreme, posebno, ako ste navikli kao ja, da idete u opunschtest-karlsplatznaj Tempo u Bg-u koji radi 24h i nekad oko ponoći 🙂

Takođe, sigurna sam da ćete uživati u novogodišnjim praznicima ovde – jer u svakom okrugu (Bezirku) ima novogodišnjih vašara (Christkindlmarkt) sa drvenim kućicama, gde neke prodaju novodišnje ukrase, neke slatkiše, neke kuvano vino sa raznim dodacima arome, tako da na minus pingvin možete tako i da se ugrejete, ali oprezno sa količinom, jer tek kad se vratite na neko toplo mesto, osetićete koliko vina nije trebalo da popijete! :-))))

DSC09433

Foto: A. Rudić

Divote i lepote u Beču na svakom koraku, mogu slobodno da kažem, a verujem da ćete se i sami u to uveriti! U prilog tome, preporučujem vam da obavezno posetite tj. posećujete japanski park ”Setagayapark” http://www.wien.gv.at/umwelt/parks/anlagen/setagayapark.html koji je pr

DSC09428

Foto: A. Rudić

avo oličenje japanske kulture: duševnog mira i harmonije, je l’ te 🙂 Imaćete osećaj da ste u raju, a ne u jednom od evropskih najposećenih gradova 😀 Vaša blogerka će odsad tamo redovno da šeta, ali neće ni da prestane da upoznaje ovaj divan grad i da sa vama deli utiske 😉 (Lepota ponekog ćoška ovog parka je poprilično dobro uslikana, zahvaljujući jednom pažljivom reporterskom oku i njegovom kvalitetnom aparatu 😉 )

Može se reći da je slabost Beča to radno vreme. Npr. radnim danima sve radi do 19h, subotom neki do 17h, a neki do 18, a nedeljom ništa. I na to ćete se navići ubrzo. Iskreno, meni to ne smeta, pored svih onih drugih dobrih strana 🙂

Naravno, kao jedna od slabosti se može navesti i klima. Naravno da je malo hladnije nego u Bg-u i često je vetrovito. Ali, ništa nije savršeno :-/

Ako još svašta želite da saznate o Beču, preporučujem neke sledeće stranice:

http://www.wien.gv.at/

http://www.wien.info/en

DSC09441

Foto: A. Rudić

Beč noću: kad se pomene neki grad noću, verovatno je većini prva asocijacija ”noćni provod”.

DSC09446

Foto: A. Rudić

Ja vam, pak, neću (još uvek) preporučivati klubove i diskoteke, jer verujem da vam za to i ne treba blog, da se ne lažemo 😀 Ipak, ako ste

, kao vaša blogerka, ljubitelji pravih dugih šetnji, još i letnjih, onda ćete u ovom gradu svakako imati dovoljno sigurnosti i povoda za tako nešto 😉

Ipak, jedan grad iz ugla turiste i osobe koja ž i v i u tom gradu je saaasvim drukčiji. Ali, sve ima svoje lepe i ružne strane. I nadam se da ćete vi upoznati i doživeti više ovih lepih, baš kao i ja dosad! 🙂

Wir sehen uns bald! 🙂

Lernen AUF Deutsch (Učenje NA nemačkom)

LernenAko ste već pročitali post ,,Deutsch lernen” (Učenje nemačkog)

https://masterubecu.wordpress.com/2013/05/09/11813_4057088589417_181620139_n-jpg/ , prelazimo na pravu primenu (ovog) jezika! 😉

A da ne bi bilo ovako http://whenyoureallystudyinvienna.tumblr.com/post/48626109347/that-feeling-when-you-read-the-exam-questions     čitajte dalje ovaj post :-)))

Naravno da je ovo – studiranje na stranom jeziku – izazov! Shodno tome, budite hrabri, uporni, vredni i verujte u sebe! 🙂 Ipak…. Meni je ponekad padala ta vera – da je moguće studirati i jednog dana završiti studije na stranom jeziku – i to nemačkom (kojim nismo tako lako okruženi kao npr. engleskim), te sam tragala za ljudima sa ovim iskustvom kako bi mi preneli svoja iskustva, savete, trikove i vratili nadu, a većina mi je dala i vetar u leđa!!! 😀

Naravno da je važno ŠTA ćete studirati. A verovatno ćete raditi master studije iz iste ili vrlo slične oblasti. Shodno tome, već ćete dosta toga znati o tom ”vašem” polju, je l’ te. Npr. ja sam studirala na političkim naukama i znala sam koliko i kakve teorije tu ima, kako treba da se piše, argumentuje TJ. izgradila sam već neki svoj stil i pristup, tako da kažem. Verujem da je tako i u vašem slučaju.

Kao što sam u jednom od postova pomenula, meni su ovi diferencijalni – Bačelor predmeti dosta pomogli da se uhodam u studije tj. u nemački tj. u terminologiju, ore svega, jer je ”štivo” za Bačelor malo ”pitkije”! Još više dobijete vetar u leđa kada položite neki ispit (na nemačkom, je l’ te) ili dobijete neku visoku ocenu na pismenom radu, hehe… Слика

Kako god, marljivi treba da budete sigurno, ali i snalažljivi (sa iznalaženjem nekih svojih metoda). Na početku će vam sigurno malo biti neobično, ali ćete se ubrzo navići na sve. Mene je uvek ”tešilo” da su svi kroz to prošli i vidim da imaju uspeha iza sebe već 😉 To vam nekako govori: ,,moguće je’‘ 🙂

Spremite se da ćete na predavanjima naići na profesore sa drugim dijalektom, a svi mi učimo književni nemački (Hochdeutsch), ili na profesore sa lošom dikcijom – što ste možda sretali i na svom maternjem jeziku 🙂 Ipak, u sve ćete se to vremenom uhodati. Važno je da ne ignorišete predavanja i ostale oblike nastave, iako možda mnoga nisu obavezna, jer su ona jako važna kako za vaš nemački, tako i za vaše napredovanje u studijama, jer vama to malo sporije ide na samom početku, zbog jezika, je l’ te.

Naravno, komuniciranja sa kolegama i koleginicama su obavezna!!! 🙂 Nemojte da vam bude neprijatno što ste ”stranac” i što nemački ne možete tako tečno i brzo da pričate kao ”native speaker”, iznenadićete se kako će njima biti zanimljivo da im pričate ko ste, odakle ste ili će se oduševiti vašim poznavanjem nemačkog 😀 Slobodno ih zamolite da vas ispravljaju ako pogrešite – ja sam dosad imala samo pozitivna iskustva tj. upoznajem ovde zaista divne ljude – kolegijalne, ljubazne, sa zanimljivim informacijama i savetima…

Iz mog iskustva, najviše što mogu da zamerim ovom ”izazovu” jeste što ne mogu na nemačkom da iznesem onoliko koliko mogu na srpskom! I to je sve. Još uvek se gradim i gradim, jezik je, po mom mišljenju, okean. Stoga: ,,just keep swimming”. Važno je da istrajete na samom tom početku.Слика

Ja sam hvatala beleške na nemačkom odmah prvog dana, iako sam možda imala grešaka u pravopisu. Kad stignem u stan, ja pokušavam da pronađem te reči u rečniku i onda ispravim kako se pišu. Važno je da dobro čujem 🙂 Neki snimaju predavanja, ali meni je to, slobodno rečeno, gubljenje vremena. Beleške, prezentacije i literatura su sasvim dovoljni. Usporavaće vas što ne razumete mnoge reči, pa ćete morati čas-čas da pogledate u rečnik. Zato je dobro imati rečnik online, jer ko će da lista (?!) ? Ja obično zapisujem razne ”nove” reči koje čujem na predavanju i njima tražim prevod, takođe u prezentacijama i literaturi podvlačim nepoznate reči, pa ih onda dopisujem kako glase u prevodu i onda drugo čitanje teče. 🙂 Dakle, ako vam je za 20 str. na maternjem jeziku trebalo manje od sat vremena, ovde će vam trebati sat do dva više. Ali, naglašavam, to je samo moje iskustvo. Možda ćete vi biti još brži i efikasniji! 🙂

Naravno da zavisi i od samog stila tj. neki tekstovi su lakši, a neki teži, generalno, za razumevanje, kao i svugde. Ali, sve se može, to je sigurno. Videćete koliko studenata ima sa svih strana sveta. Videćete studente koji su već završili ovde Bačelor, a vi govorite nemački bolje 😉 To jeste negativna komparacija, ali čovek mora sebi da nađe nadu 🙂

Iako studirate na nemačkom, ispite možete da pišete na engleskom, kao i radove – prof. će vam to, svakako, pomenuti. Ili npr. ako zablokirate na ispitu i ne možete da se setite neke reči na nemačkom vi slobodno možete da je napišete na engleskom. Ovde su profesori jaaako tolerantni i više im je važno ŠTA pišete. Naravno, ako polažete neki ispit gde je važan stil pisanja, priča je drugačija…

U svakom slučaju, sigurno ste do sada učili neki strani jezik i već imate neki svoj izgrađeni pristup. Svakako, kako ćete se snalaziti na stranom jeziku zavisi i kako se snalazite na maternjem. Ako ste, inače, vešti u izražavanju i ovde ćete ubrzo izgraditi te veštine.

Kao što sam u jednom od postova pomenula, meni je jezik – kao ex studentu novinarstva – glavno oružje. I zato sam se nekad nervirala, ne samo na fakultetu, već i u običnim situacijama (npr. u prodavnici) kad nešto ne mogu lepo da pitam ili ne razumem sasvim. Ali, ta faza je prošla, hvala Bogu! 🙂 Zato što, kako su mi mnogi rekli, sve ide vremenom. Samo što sam ja, konkretno, vrlo samo-kritična i onda ne znam da procenim jesam li dovoljno dobra.

Ipak, najlepše je kad ubirate plodove svog mučnog rada. Ja sam posle svakog predavanja prevodila prezentacije, nisam čekala da mi se gomila (dakle, vraćamo se na vaše, generalne navike) i onda se lakše spremao i ispit. Kad vidite da se posle samo 4 meseca boravka na Uni-u položili ispit (neki malo teži) imate osećaj kao da ste već diplomirali 😉 A do diplomiranje ćete već poprilično izgraditi svoj nemački, jer je to prosto neizbežno, pored svih Uni-obaveza koje vam predstoje. Ali, naravno, kao što sam pomenula, treba da se aktivirate i malo više pored toga – da privatno budete u dodiru sa nemačkim tj. da postane nekako deo vas: da čitate novine, gledate TV itd. itd.

Ipak, studiranje na stranom jeziku je vrlo zanimljivo i kao vežba za mozak 🙂 U svakom slučaju, mnoooogo više dobijate, nego što možete da izgubite! 🙂

MOODLE i ostali fenomeni…

Слика

Savetujem vam da ovaj post čitate tek: kad postanete redovan student na vašim master studijama tj. dobijete svoj ”Matrikelnummer” (registarski broj iliti kao naš broj indeksa), jer onda već možete da se ulogujete na ”UNIVIS” tj. da primate mejlove Uni Wien-a, da se prijavljujete za vežbe itsl. i da se prijavite na ”MOODLE”.

  1. WEBMAIL– kada uđete na gl. stranicu Uni Wien- a http://www.univie.ac.at/de/ skrolujte dole, pa desno kliknite na ”webmail” Сликаi tu se jednostavno ulogujete sa svojim brojem (uvek se stavlja  slovo a ispred celokupnog broja) i vaš password (zato imajte jedan isti za sve to za Uni). Dobijaćete mejlove-obaveštenja od Uni-a. Oni su zaista redovni! 🙂
  2. UNIVIS-ONLINE – na istoj ste stranici, samo drugi klik. Tu upišete isto onako vaše te podatke i:ovaj ”program” služi za (videćete desno na nemačkom ili engleskom) prijavljivanje ispita , dobijanje rezultata istih, štampanje pomenute studentske potvrde (Printservice/Ausdruckservice), proveravanje vašeg ”stanja na računu” što se tiče samo školarine itd. itd. – sve servirano 🙂Слика
  3. PROGRAM – onda pogledate vaš program mastera npr. to treba da izgleda ovako http://online.univie.ac.at/vlvz?kapitel=2101&semester=S2013 i tu možete videti predmete koje treba da radite, kad i gde se održavaju (sve se javlja unapred i tačno, ma milina :)) i tu se pojavljuje dugmence za fenomen ”MOODLE”. 🙂 To nije ništa strašno, naprotiv. Samo ja nisam imala pojma šta to predstavlja i kako se sa tim ”rukuje”. A vrlo je jednostavno. Слика
  4. MOODLE- profesori će vam na PRVOM predavanju reći da li uopšte za njihov predmet postoji moodle (neki imaju, neki ne, neki daju svoj sajt). Ako želite da pratite ovaj predmet vi jednostavno kliknete na to dugmence. 🙂 Nemojte da klikćete bezveze, jer posle možda morate da tražite samom profesoru da vas ”skine” sa Moodle-a. 🙂 A fenomen MOODLE predstavlja divan program gde vam profesori ”kače” prezentacije sa predavanja, tekstove koje treba da čitate, šta je vaš domaći, pa onda vi tu okačite vaš domaći (esej itsl.) itd. Tu ćete imati uvid u datume predavanja, teme koje vas čekaju.. Sistematično i pregledno, a treba da izgleda ovako – vidi fotografiju dole. Слика Na ovom linku ulazite na svoj ”Moodle” – svoj profil – https://weblogin.univie.ac.at/idp/Authn/UserPassword – uvek se ulogujete isto. Čak vam je i dat primer – mustra – kako treba da izgleda log-ovanje. 🙂
  5. TERMINOLOGIJA I SKRAĆENICE -važne su i famozne skraćenice i silna njihova precizna terminologija npr. VO – Vorlesung (predavanje), LK – Lektürekurs (vežbe tj. kurs čitanja – čitate tekstove i pišete, radite prezentacije itd.) …. Više o skraćenicama konkretno i još nekim korisnim stvarčicama nudi Student Point http://studentpoint.univie.ac.at/fr/services/alle-faqs/select/studium/ i http://studentpoint.univie.ac.at/fr/services/alle-faqs/singleansicht/select/studium/article/was-bedeutet-die-abkuerzung/?tx_ttnews%5BbackPid%5D=100450&cHash=e1580426cd9ad2d23c248f37c52c1821

Ja sam npr. od diferencijalnih ispita dobila 3 predmeta sa Bačelora tj. 27 ECTS tj. 3 VO plus 3 LK.

VO– predavanje se obično sastoji od (neobaveznih) predavanja, ali je korisno uvek da udete i zbog jezika, i ispita (pismenog, obično sa otvorenim pitanjima tj. esejskim odgovorima).

LK – oblik/tip vežbi se sastoji kod nekih profesora samo od čitanja tekstova, pa onda pisanja raznih domaćih zadataka o istim, držanje prezentacije, diskusija.. Dakle, bazira se na Rideru, u najvećem broju slučajve. I završava se kod nekih profesora isto testom, kod nekih seminarskim radom, kod nekih esejom.. Sve će vam oni to tačno reći. U svakom slučaju, LK je malo zahtevniji od VO 😦 Npr. ne bi valjalo da izostajete više od 2 puta, ali i to će vam naglasiti. I za LK se obično prijavljujete na UNIVIS-u. Ali, to vam sve piše kada gledate onaj spisak predmeta – piše za koji je predmet obavezno ANMELDUNG (prijavljivanje). (Prijavljivanja imaju, naravno, rokove! Ali, to vam sve piše i dobićete info od Uni Wien na već poznatom WEBMAIL-u, a i piše pored svakog predmeta kad počinje prijava i kad se ”zatvara”. Da li ćete biti primljeni na vežbe vam je kao lutrija – eto još jedne mane ;-( Te naše registarske brojeve obrađuje kompjuter. A prima se, obično, do 25 studenata. Zato je preporučljivo da se prijavite kod još nekog profesora)

A na samom masteru – varira od modula. Ja npr. imam, najviše, VO i SE (predavanja i seminare). SE može biti po tipu (barem kod mene na modulu) specijalizovanje ili za produbljivanje – ali se bazira na istom – čitanje, diskusije, pisanje, prezentacije i na kraju test i (ili) seminarski rad.

Imate i EC – u prevodu izborni predmeti – možete ih raditi sa drugih fakulteta, ako imaju veze sa vašim studijama. Ja još uvek nisam stigla do toga, ali mi je rečeno, da treba da vam se odobro prijavljivanje, a to će vam se odobriti  ako navedete ZAŠTO ste izabrali taj EC – npr. zato što vam koristi za vašu master tezu.

6. (Pravo na) IZBOR – u najvećem broju slučajeva predavanja i vežbi možete da birate kod kog profesora možete da radite taj predmet. Negde vam se svidi tema, negde čujete da je dobar prof, a negde vam, pak, odgovara sam termin…

7. ISPIT – ROKOVI I PRAVO IZLASKA  – Rokovi su za WS (Wintersemester): decembar, januar, februar i (kod nekog prof) mart, a za SS (Sommersemester): jun, oktobar, novembar i decembar. Imate pravo da izađete/padnete 3 puta, a neki prof. daju i 4. šansu. INTERESANTNO je da mnogi profesori daju šansu da na samom ispitu u roku od 10 min imate pravo da ODUSTANETE od ispita! Bez ocenjivanja – kao da se niste ni prijavili, ali ne i pojavili! Morate da se pojavite, ako ste se prijavili, inače ćete dobiti zabranu da izađete na taj ispit ceo semestar! To je meni, slobodno rečeno, bilo WHTF?! 🙂 Dođeš, vidiš pitanja, odustaneš i tako doklegod ne dođe ono što ti ”leži”? DA!!! ALI, ne zaboravi – treba ti 16 ECTS-a po godini za vizu, pa ne znam koliko ćeš da se kockaš… 🙂

Meni se jako dopada njihov sistem, nadam se i vama. 🙂